Druga godina

Nakon njenog prvog rođendana i paklene zime po bolnici, lekarskim pregledima, zime pune stresa i straha, mart nas je počastio još jednom bolešću koja se završila našom nadam se poslednjom, hospitalizacijom u martu, čisto da se i 8. mart veže za bolnicu u duhu prethodnih praznika.

Dušica je konačno delovala malo pribranije, pogled joj se razbistrio, mi smo to pripisali makrobiotičkoj ishrani na kojoj smo striktno bili radeći na oslobađanju od kandide koje se nismo mogli otarasiti od svih tih silnih antibiotika… I uspeli smo.

Treba da uradimo osnovno genetičko ispitivanje: kariotip, zbog kog žele ponovo da nas hospitalizuju a u pitanju je samo jedno vađenje krvi i pri tom, ne žele da ga urade dok ležimo na rehabilitaciji iako se radi o istoj instituciji, nego da nas smeste na njihovo odeljenje. Važi. Zakazujemo, otkazuju nam, mesecima, pošto nema mesta na odeljenju jer tamo leže bolesna deca za koju nema mesta na ostalim odeljenjima.

U međuvremenu smo saznali za neki test DNA baby 100+ kojim se putem urina proverava stotinjak metaboličkih poremećaja. Prema njihovoj listi poremećaja i simptoma ona je ulazila u gomilu pomenutih. Ta zabava košta 400 evra i mi smo je uradili. Kao i svima koje poznajem, test se vratio negativan a lekare apsolutno nije zanimalo da ga pogledaju.

Početkom godine smo istraživali o mijelinu i počeli da joj naručujemo omegu 3 iz Skandinavije, kao sigurno najčistiju bez teških metala, sve zahvaljujući blogu jedne majke Ivanino blago (http://www.ivanino-blago.com/2005/10/24/omega-3-iii-deo-izbor-preparata-proefa/), koja je detaljno opisala koje su to aminokiseline nužne našem organizmu a hrane mozak.

Uveli smo joj i brami ulje, prešli na repicino i laneno ulje, sve uz konsultaciju nutricioniste koji nam reče da ulja ne mogu da joj škode, višak će ispiškiti.2013-07-05 16.40.44

Nisam stigla da prepričam ni epizodu sa magnetom glave, na koji smo otišli privatno pošto se inače, u dečjoj bolnici čeka i do godinu dana i koji je pogrešno očitan te nam je za dlaku pripisana cerebralna paraliza. Preko veze smo stigli i do jednog priznatog lekara neurologa u penziji, koji je takođe rekao da je u pitanju cerebralna paraliza. Sve dok nam nije savetovano da odemo kod brižne i divne doktorke radiologa u Kamenici čije mišljenje je u dečjoj bolnici cenjeno, i koja je otpisala cerebralnu paralizu i savetovala da malo sačekamo pošto se mijelinski omotač i dalje razvija. Vidimo se na sledećem magnetu za godinu dana.

Tragamo i dalje. Želimo da odemo u Beograd ali lekari iz Novog Sada nisu baš voljni a ni ažurni po tom pitanju. Odlazimo na svoju ruku, kod doktorke za koju smo čuli da je broj jedan u regionu. Plaćamo pregled kod nje, ona je saglasna da treba da se urade određene analize, čak i osnovne bez kojih ne može ništa da počne a to je onaj glupi kariotip do kog u Novom Sadu ne možemo da dođemo preko pola godine. Oni mogu da joj izvade krv odmah, ali to moramo da platimo. Test je oko 150 eura. Naravno da pristajemo.

Sa njenim izveštajem lekari i z Novog Sada sada pišu uput za Beograd i u maju odlazimo na nedelju dana na Institut za Majku i dete.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s